10 pronalazača koje su ubili sopstveni pronalasci


Nemoguće je doći do novih pronalazaka ako se ne misli drugačije od ostalih. Ali ovakav pristup se često može obiti o glavu. Pred vama je lista pronalazača kojima se upravo to desilo, njihovi sopstveni pronalasci su im došli glave.

10 - Henri Vinstenli (Henry Winstanley)



Henri je tvorac prvog svetionika na steni Eddystone, nadomak obale Engleske. Ova stena je vekovima pravila probleme moreplovcima i uzrok je mnogih brodoloma. Da bi dokazao da je svetionik stabilan i da može da podnese udare talasa i vetra, Henri je sa još pet saradnika odlučio da provede noć u njemu. Nažalost, prevario se. Svetionik nije mogao da izdrži oluju i svih šestoro su poginuli to veče.

9 - Aleksandar Bogdanov (Alexander Aleksandrovich Bogdanov)



Bogdanov je bio svestrani ruski naučnik. Po struci je bio lekar, ali se bavio i filozofijom, ekonimijom i književnošću. Iako nije bio naučnik po struci, često je u svojoj privatnoj laboratoriji sprovodio eksperimente i smatra se jednim od pionira transfuzije krvi. Samom sebi je dao krv pacijenta koji je bio zaražen malarijom i tuberkulozom, što ga je koštalo života. Ipak, na taj način je dokazao da se neke bolesti mogu prenositi putem transfizije krvi.

8 - Kuper Fips Kols (Cowper Phipps Coles)

Fips Kols je izumitelj rotirajućeg topa (kakav se danas koristi na tenkovima, brodovima i oklopnim vozilima). On je svoj izum montirao na HMS Captain, brod britanske mornarice. Pošto su ovakvi topovi bili preteški za tadašnje brodove, HMS Captain je potonuo na prvoj misiji 6. septembra 1870. godine. U bodolomu je poginulo 500 članova posade, uključujući i Kupera.

7 - Karel Suček

Ovaj Kanađanin češkog porekla postao je poznat kao prva osoba koja je preživela pad u buretu sa Nijagarinih vodopada. Karel je bio kaskater i osmislio je specijalno ojačano bure koje je nazvao "kapsula". Svoj prvi skok sa Nijagarinih vodopada je uspeo da preživi neozleđen. 1985. godine, pokušao je da u istom buretu skoči sa vrha hjustonskog aerodroma u Teksasu. Nije uspeo.

6 - Franc Rajhelt (Franz Reichelt)


Po struci krojač, po nacionalnosti Austrijanac. Franc se smatra jednim od pionira padobranstva. Naime, on je napravio preteču današnjeg padobrana i smatrao je da će mu njegov izum omogućiti da se polako i sigurno spusti na zemlju sa velike visine. Skočio je sa Ajfelovog tornja u Parizu. "Padobran" se nije otvorio i Franc je preminuo na licu mesta.

5 - Oto Liliental (Otto Lilienthal)

Oto Liliental je pionir vazduhoplovnog jedriličarstva. On je prvi čovek koji je uspešno obavio let jedrilicom. Posle prvih nekoliko uspešnih letova, Ota je prestala da prati sreća. 9. avgusta 1896. godine pao je sa visine od 17 metara i slomio je kičmu. Posle nesreće je izjavio da su "male žrtve neophodne da bi se ostvarila velika dela".

4 - Vilijam Bulok (William Bullock)


Američki naučnik je napravio revoluciju u štampi kada je osmislio rotirajuću štamparsku presu i na taj način usavršio Gutembergov izum. Dok je pokušavao da popravi svoj izum, mašina mu je uhvatila nogu i smrskala je. Preminuo je tokom operacije, kada su lekari pokušali da mu amputiraju nogu koju je već zahvatila gangrena.

3 - Godfri Peri -Tomas (J. G. Parry-Thomas)



Ovaj velški automobilista je napravio modifikovani automobil koji je nazvao "Babs". Prenos sa motora na točkove je promenio sa kaiševa na metalne lance koji nisu imali nikakvu zaštitu. U pokušaju da obori svetski rekord u postizanju najveće brzine 1927. godine, jedan od lanaca za prenos je pukao i prerezao mu grkljan. Preminuo je na mestu.

2 - Tomas Midžli (Thomas Midgley Jr.)


Tomas je bio američki inženjer i hemičar. Pronašao je benzin i CFC (hlorofluorokarbon). Njegov prvi izum mu je zamalo došao glave - otrovao se olovom (tek nekoliko decenija kasnije, otkriven je bezolovni benzin). Pošto je zbog trovanja olovom postao nepokretan napravio je još jedan pronalazak. Uz pomoć kanapa i čekrka mogao je samog sebe da diže i pomera iz kreveta. Ovaj izum mu je došao glave - nespretno rukujući kanapima, jedan mu se omotao oko vrata i zadavio ga.

1 - Marija Kiri (Marie Sklodowska - Curie)


Sigurno najpoznatija ličnost sa naše liste. Poljsko-francuska naučnica prva je žena dobitnik Nobelove nagrade i jedina koja je tu nagradu osvojila dva puta, za fiziku i za hemiju. Još za života postala je slavna pošto je razvila teoriju radioaktivnosti i pošto je uspela da izoluje radioaktivne izotope. Preminula je 4. jula 1934. godine od aplastične anemije koja je posledica konstantne izloženosti radioaktivnosti.

Autor: Maskim Kukić

0 komentara:

Objavi komentar

Najnoviji postovi