Priča o Nikoli Tesli i beloj golubici

Negde u jesen 1937. godine, jedan sat nakon ponoći, Tesla je napustio svoj hotel New Yorker da bi, kao što je to radio skoro svake noći, nahranio golubove koji su se sakupljali kod katedrale i biblioteke. Dok je prelazio ulicu nekoliko blokova udaljenu od njegovog hotela, Nikola nije uspeo da izbegne jedan taxi i bio je brutalno srušen na zemlju.
Tesla i bela golubica.

Teslina kičma je teško povređena i imao je tri slomljena rebra (tačne povrede nikad nisu saznate zato što je Tesla odbijao da ide kod doktora, kao što je i celog života). Tesla se nije uopšte ni zapitao ko je bio kriv u ovoj nesreći i odbio je medicinsku pomoć, samo je zatražio od ovog taksiste da ga odbaci kući. Nakon toga Tesla je bio vezan za svoj krevet i nije mogao nastaviti da hrani golubove, čak i onih nekoliko koji su mu dolazili na prozor su prestali da ga posećuju.


Negde blizu kraja njegovog života, Tesla je šetao parkom svaki dan da hrani golubove i često kad bi naišao na nekog povređenog odveo bi ih u hotel da ih leči, sećajući se dana kada je on bio povređen i nije mogao da istrpi da ih gleda takve, a da im ne pomogne. Jedna bela golubica mu je snažno zapala za oko, zato što ju je svakodnevno sretao u parku i uvek je dolazila baš kod njega da uzima hranu. Tesla je ozbiljno zavoleo ovu golubicu i potrošio čak 2,000 dolara ne bi li napravio električnu napravu koja joj je podupirala krila i pomagala u lečenju slomljenog krila i noge.

Tesla je jednom rekao:"Hranio sam golubove, na hiljade njih svake godine, ali jedan je bio poseban, prelepa ptica, skoro potpuno bela sa malim sivim štraftama na kraju krila. Taj golub je bio drugačiji, bio je ženski golub. Sve što je trebalo da uradim je da pomislim na nju i da je pozovem i ona je odmah došla do mene. Voleo sam tu golubicu kao što muškarac voli ženu, i ona je volela mene. Dokle god sam imao nju, moj život je imao smisla..."




Autor: Vuk Đurica

Najnoviji postovi