I sitni ljudi mogu da naprave ogromna dela

Verovatno svi znamo već priču o desetogodišnjoj devojčici koja je spasila oko 100 turista 2005. godine od cunamija, tako što je prepoznala znake koji predhode cunamiju, jer ih je naučila na času geografije. Ali retko ko zna priču o japanskom dečaku Jukiju (Yuuki-na japanskom znači hrabar), koji je spasao celo svoje selo od cunamija, ali na vrlo domišljat način.




Juki je živeo sa svojom familijom u jednom selu na obali u blizini male planine. Jednog dana Juki se igrao na brdu i posmatrao je ljude iz sela kako se spremaju za festival namenjen odličnoj žetvi riže te godine.

Odjednom Juki je osetio zemljotres. Zemljotres nije bio naročito jak i nije uplašio Jukija u tom trenutku. Nešto kasnije Juki je primetio nešto još čudnije, more je počelo da tamni i da se naglo povlači od obale.

Tada se Juki setio upozorenja koje mu je deda dao. Njegov deda mu je prepričao priču koju je on čuo od svog dede, a ona je govorila o ogromnom talasu koji je udario to selo pre više od 150 godina. U toj priči talasu je takođe predhodilo naglo povlačenje mora, baš kao što se i sada dešavalo u Jukijevom selu.

Juki je tada spojio tu priču sa sadašnjim zbivanjima i brzo potrčao dole sa brda da upozori ljude. Mnogi ljudi su već sišli na obalu da istražuju novi deo kopna koji se pojavio ogromnim povlačenjem mora.

Juki je trčeći ka obali počeo da se dere na sav glas "Bežite, bežite, svi ste u opasnosti!" Ljudi su ga kroz smeh upitali o čemu priča i da pogleda prelepe školjke koje su bile svuda po novom delu plaže. Juki je i dalje nastavio kroz plač da se dere "Ne razumete, bežite svi u planine! Bežite, odmah!" ali niko ga nije shvatao ozbiljno.

Juki je tada došao do fenomenalne ideje kako da natera ljude da se sklone sa obale i odu u planine. Zapalio je baklju i otrčao do polja riže i zapalio je. Nakon toga Juki je opet potrčao ka obali, samo se sada derao "Požar, požar!"
 
Ljudi su odmah potrčali sa plaže ka planinama u želji da spase njihovu dragocenu rižu koja je njima značila sve na svetu jer je celo selo živelo od nje. Tada je jedan dečak kroz plač rekao "To je Juki uradio, on je zapalio našu rižu!"

Taman kada je Jukijeva majka upitala malog Jukija jel to istina, na horizontu se pojavila dugačka mračna linija koju niko ranije nije video. Senka je postajala sve veća i veća, a ona je nastala od ogromnog talasa, visokog kao litica i jurila je ogromnom brzinom ka njima.

Ubrzo je džinovski talas udario obalu i razrušio njihove kuće, nakon prvog talasa, još nekoliko isto toliko velikih je nastavilo da razara sve što im se našlo na putu. Sve se izdešavalo vrlo brzo i more se naglo vratilo u normalu kao da se ništa nije desilo.


Gore na planini gde su se svi okupili niko ni reč nije rekao. Svi su gledali na uništenje koje se desilo ispod njih. Celo selo je nestalo za manje od minute, a riža je dobrim delom bila spaljena. Mali Juki je tada kroz plač počeo da se izvinjava svima što je spalio rižu, samo da bi ga prekinuo njegov otac i rekao "Juki, sve si nas spasao!"

Tada su digli malog Jukija visoko u vis i neko od mudrijih u selu je rekao "Hteli smo da proslavimo odličnu žetvu riže večeras, ali ipak ćemo slaviti to što smo svi i dalje živi!"




Autor | V. Đurica

Najnoviji postovi