Tajnu o svom herojskom podvigu bi odneo u grob, da njegova žena na tavanu nije pronašla sveščicu...

Nešto pre Božića predratne 1938, Nikolas Vinton iz Londona je trebalo da krene na skijanje u Švajcarsku. U poslednjem trenutku je ipak odlučio da ode u Prag, i pomogne svom prijatelju, koji je spasavao Jevreje koji su bili progonjeni. Kada je video u kakvim uslovima žive jevrejska deca, odlučio je da im pomogne. Učinio je sve što je mogao da što više dece spase, a zahvaljujući njemu jezivu smrt je izbeglo 669 dece, od kojih je njih 104 i danas živo.

Nikolas Vinton
 Nikolas Vinton je bio mladi i uspešen broker Londonske berze. Pre toga je video celu Evropu, radio je u Hamburgu, Berlinu i Parizu. Živeo je u Londonu, gde se te jeseni 1938. samo pričalo o strahotama koje se dešavaju u Evropi. Nacistička Nemačka je još uvek bila predaleko. Niko još nije znao da je pred svetom rat koji će po monstruoznosti i krvavosti baciti u zapećak strahote Prvog svetskog rata.
 
Nešto pre Božića 1938, dvadesetdevetogodišnji Vinton je trebalo da otputuje u Švajcarsku na zimovanje. U poslednjem trenutku je ipak odlučio da ode u Prag. Tamo je bio njegov prijatelj Martin Blejk, koji ga je pozvao kako bi mu pomogao u spasavanju jevrejskih izbeglica.


Kada je došao tamo, shvatio je u kakvim uslovima žive Jevreji, a pogotovo ga je potresla sudbina najmlađih.
 
 - Strašan utisak na mene je bio kada sam video kampove u kojima su bili smešteni. Bilo je jako hladno, a oni su bili u kolibama, mnogi bez porodice i prijatelja pored sebe. Odmah je moglo da se vidi da je stanje veoma loše - rekao je Vinton u jednom od intervua koji je dao za BBC.
 
Vinton je odmah shvatio šta mora da uradi. Osnovao je organizaciju koja će pomoći deci da budu prebačeni na sigurno. U njegovom hotelu na Venclavovom trgu on je napravio kancelariju u kojoj su sređivani papiri za svu decu koja treba da budu prebačena u Englesku. On im je nalazio domove gde će odsesti, i garantovao za njih finansijski, pošto je tako zahtevao zakon Velike Britanije.
 
Glavna prepreka je bila da se prevezu sva deca do Britanije. Danska je posle Kristalne noći zatvorila svoje granice za Jevreje koji su pokušali da pobegnu od progona i rata. 

Deca koju je Vinton spasao
 
Vinton je ipak uspeo, zahvaljujući garancijama koje je dobio od Britanije.
 
 - Nikada nisam video tu decu. Neke od njih sam upoznao na stanici u Liverpulu, ali svakako ih nisam sve upoznao  - rekao je Vinton za BBC.
 
Vinton je našao domove za 669 dece, od kojih su mnogima roditelji ubijeni u Aušvicu. Vintonova majka je takođe radila sa njim, kako bi mu pomogla da pronađe smeštaj za izbeglice.

Planirao je da spasio jos 250 dece, ali nažalost ona nisu stigla na sigurno. Rat je otpoče, i granice su zatvorene. Tokom rata Vinton je služio u Crvenom krstu, a kasnije se priključio vojsci. 1944. postao je pilot. Posle rata se povukao iz vojske.
 
Vinton nikome nije govorio za svoje herojsko delo. Tajnu bi odneo u grob, da njegova žena nije na tavanu našla sveščicu u kojoj su bila imena dece koje je spasio. Tu je pisalo i u kojoj porodici su odseli. Njegova žena Greta je poslala pisma na sve te adrese, i dobila odgovor od 80 "Vintonove dece".
 
Čitav svet je saznao za njegovo nesebično delo kada je gostovao na BBC u emisiji "To je život", gde je prvi put prikazana njegova sveščica sa imenima dece, a potom je upoznao i jedno od njih.
 
Voditeljka je u jednom trenutku pitala da li ima u ovom studiju neko ko duguje život tom čoveku. Njih 20 je ustalo.
 
Čitav studio je aplaudirao. 



Vinton živi i dalje u Britaniji. Nedavno je proslavio 104 rođendan,  i retko se pojavljuje u javnosti. Češka vlada ga je nominovala 2008. za Nobelovu nagradu za mir, koju je ipak dobio Marti Ahtisari.
 
Poznat je kao "Britanski Šindler", po uzoru na nemačkog industrijalca. Vintonovo delo bi ostalo neprimećeno da nije bilo njegove radoznale žene Grete, ali svakako nikada neće pasti u zaborav. Bar njih 699 nikada neće zaboraviti.

Izvor: Blic.rs
Izvor: Wikipedia

Najnoviji postovi