Priča o vernom psu koji je osvetio ubistvo svoga gazde


U ranim satima jednog jesenjeg jutra davne 1361. godine, jednog mladog čoveka koji je radio u sudu za vreme vladavine kralja Šarla V Mudrog, probudio je zvuk grebanja i jaukanja koji je dolazio negde iz blizine njegove kuće.
Asb17_medium
Gladan pas došao na vrata Aubry-evog prijatelja



Radoznalost ga je naterala da otvori vrata ka pariškim ulicama i ugledao je psa kako stoji na njegovom pragu. Životinja, polu mastif - polu vuk, nije pokazivala znakove agresije, samo znakove tuge i gladi. Čovek se nije uplašio iz razloga što je prepoznao da je to pas njegovog prijatelja, viteza Aubry de Montdidier-a, čuvenog strelca i ličnog stražara kralja Franaka, Šarla V Mudrog. On je znao da je pas vrlo veran i začuđujuće nežan za nekoga ko ima tako strašan izgled.



Primetio je da je životinja jako gladna i uveo ju je unutra, gde ju je nahranio ostacima od jučerašnjeg obroka i mlekom. Kada je primetio da je pas sit, odlučio je da ga vrati svom prijatelju. Ali već je prošlo nekoliko dana od kada je neko poslednji put video Aubry-a, a to i činjenica da mu je pas skoro umro od gladi, probudilo je sumnje u čoveku.


Čovek je već počeo da sluti na najgore, kada mu je mračne misli naglo prekinuo pas, koji ga je uhvatio zubima za košulju i počeo vući ka vratima. Čovek je shvatio da pas želi da izađe napolje. Kada ga je pustio da izađe, pas je napravio samo par koraka i onda se okrenuo ka čoveku da vidi hoće li ga ovaj pratiti. On ga nije pratio i životinja je na kraju odlutala u mrak.

Sledećeg dana čovek je i dalje samo razmišljao o susretu sa psom njegovog prijatelja i odlučio je da poveća svoj trud u pronalaženju Aubry-a, ali niko ga nije ni video, ni čuo, još od poslednje nedeljne mise. Što se tiče njegovog psa i drugi su ga sretali po gradu, a takođe su primetili da pas svakih par dana dolazi na vrata poznanika njegovog gazde tražeći hranu. Svaki put kada bi ga nahranili, pas bi opet nestajao na nekoliko dana.

Nekoliko dana posle, pas se opet pojavio pred čovekovim vratima i žalosno jaukao. Čovek ga je nahranio, ali ovoga puta ga je pratio nakon što ga je pustio napolje. Par drugih Aubry-evih prijatelja je takođe odlučilo da prati životinju, koja ih je odvela ka severu izvan Pariza, gde su se nalazile guste šume, koje su imale lošu reputaciju kada su u pitanju banditi i odmetnici.

Tu negde u mračnoj šumi se završilo putovanje psa, koji je legao ispod jednog velikog drveta na jedno parče zemlje koje je izgledalo kao da je neko nedavno kopao i počeo da tužno urliče na sav glas. Svi su odmah shvatili šta je privuklo psa na ovo mesto.

Golim rukama su počeli da kopaju zemlju i uskoro izvadili Aubry-a iz njegovog groba, a velika rana na leđima je pokazala kako je tačno ubijen. Svi koji su bili tu, odmah su shvatili šta se desilo... neko je Aubry-a doveo do ove zapuštene lokacije, napao ga, ubio i sahranio na mestu za koje je samo njegov lovački pas znao. Životinja, koja je bila toliko verna i lojalna, stajala je na tom mestu sve ove dane, odlazila samo onda kada je osećala prejaku glad i vraćala se čim bi je nahranili. Ljudi koji su našli Aubry-evo telo, vratili su ga u Pariz gde je on bio sahranjen. Pas je i dalje bio uz svog gazdu sve dok njegovo telo nije sahranjeno, nakon čega je čovek sa početka priče uzeo psa i odveo ga svojoj kući. Tako je misterija nestanka čuvenog viteza Montdidiera bila rešena, ali identitet njegovog ubice je i dalje ostao nepoznat.

Nekoliko dana kasnije, čovek je šetao psa ulicama Pariza, kada je pas naglo počeo da vuče lanac i laje ka određenoj masi ljudi. Dok je čovek pokušavao da odredi šta je to moglo uznemiriti ovu zver, pas se oslobodio, naglo zatrčao ka grupi ljudi i skočio na jednog viteza. Srećom, vitez je refleksno odreagovao i uspeo rukom da se odbrani od psa koji je pokušao da ga ugrize za vrat. Uz pomoć dva prolaznika, uspeli su da otrgnu psa od čoveka kojeg je napao i želeo da ubije. Kada je pas opet bio zavezan, vitez koji je bio napadnut iskoristio je priliku da pobegne, a pas je sve vreme lajao i vukao ka njemu. Takvo agresivno ponašanje psa je jako iznenadilo čoveka jer je pas uvek bio nežan i nikada nikoga nije napao, a sada je pokušao iz čista mira da ubije ovog nepoznatog čoveka i to samo njega, kako je Aubry-ev prijatelj primetio, pas nije želeo nikoga drugoga da povredi, čak ni one koji su ga udarali i pokušavali da sklone.

Pas se sprema da napadne Macaire-a na ulicama Pariza

Iz početka čovek nije ništa mislio o ovom događaju, ali narednih dana je prepričao tu priču njegovim prijateljima i bio je šokiran kada je saznao da čovek kojeg je pas napao, poznatiji kao vitez Macaire i nije bio običan stranac, već je zajedno sa Aubry-em služio u gardi kralja Šarla. Zapravo Macaire i Aubry su bili ljuti rivali. Posle ovog saznanja, sumnja je ušla u čovekove misli i želeo je da sazna zašto je pas mrzeo Macaire-a toliko mnogo.

Nešto manje od nedelju dana kasnije ove sumnje su još više probuđene kada je pas opet došao u kontakt sa Macaire-om. Pas je opet automatski krenuo u napad, a Macaire je uspeo pobeći samo zato što su mu opet pomogli prolaznici, koji su zadržali životinju dovoljno dugo da on pobegne kroz kapiju. Priče o ovom incidentu ubrzo su stigle i do kralja Šarla. Pošto su oba člana incidenta bila povezana sa sudom, kralj je želeo da se ovaj slučaj bolje istraži. Kako bi došao do istine, kralj je rekao da mu dovedu psa kako bi on utvrdio šta se tačno događa. Pas je doveden pred kralja koji je bio u prostoriji sa velikim brojem ljudi i ništa čudno se nije desilo, pas je bio miran i umiljat. Nakon toga kralj je odlučio da se uvede velika grupa ljudi, među kojima je bio skriven i Macaire. Pas koji je ceo dan bio potpuno miran, naglo je skočio osetivši njegov miris i zatrčao se ka njemu. Pas je uhvaćen i izveden napolje. Kralj je video svojim očima da su priče koje su kružile gradom istinite i odlučio da lično ispita Macaire-a, ali on je odbio da prizna bilo kakvu umešanost u smrt Aubry-a.

Asb18_medium
Pas pred kraljem prepoznao Macairea i napao ga
Pošto nije mogao da presudi u bilo čiju korist, kralj je naredio da se stvari reše takozvanim Božijim suđenjem ili "suđenjem po borbi" i nevinost ili krivica biće odlučeni tako što će se pas boriti protiv viteza Macaire-a.

Na dan borbe, svi članovi suda i kralj su bili u publici i isčekivali borbu između psa i čoveka. Borba se održavala u  posebno napravljenoj areni za ovaj događaj. Macaire je dobio debelu palicu kao oružje, dok se od psa očekivalo da se bori svojim "prirodnim" oružjem, ali je dobio jedno bure kao vid zaklona u koje je mogao da se povuče.

Borba je počela, Macaire je stajao u mestu i čekao životinju da ga napadne. Pas je sve vreme trčao oko Macaire-a, skakutao levo desno i terao ga da maše palicom u prazno, sve dok se vitez nije umorio i spustio svoj gard. Jedan trenutak nepažnje je sve što je ova zver čekala, a na kraju je to i dobila i uspela je da zgrabi Macaire-a za vrat. Macaire je primetio da mu nema spasa i počeo da moli za milost, dok je publika uzvikivala na to "Božiji sud je najbolji!" Takođe su mu vikali da prizna zločin pre nego što se sud završi i pas ga ne ubije. Macaire se zakleo da će priznati ubistvo i zver je odvojena od njega.

45200_1008_medium
Borba između Macaire-a i psa

Macaire je uradio kako je obećao i priznao je ubistvo. Rekao je da je pozvao Aubry-a da idu zajedno u lov. Kada je Aubry pogodio jednog jelena strelom, pas je počeo da juri ranjenog jelena, a Macaire je iskoristio tu priliku i ubo Aubry-a kopljem u leđa. Kada se pas vratio iz lova, Macaire je već sahranio Aubry-a i pobegao.

Nedelju dana nakon suđenja, Macaire je pogubljen, a najverniji prijatelj čuvenog viteza Aubry-a Montdidiera je osvetio ubistvo njegovog gazde.

Autor | V. Đurica

Najnoviji postovi