Neverovatna priča o dva čoveka koji uz pesmu i muziku ispraćaju one koji su umrli sami

Svake godine, dosta ljudi premine potpuno samo, bez porodice i prijatelja koji će im organizovati odgovarajuću sahranu. Gotovo svuda na svetu, vlasti bi same uzele oranizaciju u svoje ruke, ali te sahrane uopšte nisu prijatne i osećaj je kao da su organizovane čisto radi reda.

Samo zato što neko premine sam, to ne znači da bi ta osoba trebala da bude sahranjena bez odgovarajuće sahrane. U Amsterdamu, to nije slučaj!

Pre otprilike 25 godina, čovek po imenu Ger Fric se potrudio da se takve stvari ne događaju u njegovom gradu. Uz pomoć vlasti tog grada, Ger Fric je uspeo da učini nešto neverovatno humano. Nakon što ga obaveste da je preminula osoba koja nema nikoga, Fric bi dobijao dozvolu da poseti stan te osobe, ne bi li "osetio" kakav život je ta osoba vodila, kakve je imala želje, interese...


Fric bi onda, uz pomoć informacija koje je sakupio, izabrao muziku koju on misli da je odgovarajuća i puštao je na sahrani na kojoj bi samo on prisustvovao. Fric bi takođe uvek poneo i cveće da ostavi na grob.

Više od jedne decenije, Fric je sve ovo radio potpuno sam, ali 2002. godine, dobio je partnera, pesnika Frenka Sterika. Poslednjih 12 godina, oni rade zajedno, tako što Fric pušta odgovarajuću muziku, dok Frenk recituje pesme koje piše posebno za svaku osobu koja premine.

Zanimljivo je da ni Frenk ni Fric nisu vernici i ovo rade iz kako oni kažu "čistog poštovanja koje svaka osoba zaslužuje u smrti". Takođe Frenk je rekao da ukoliko postoji raj, bilo bi lepo da svaka osoba dobije par lepih reči iza sebe kada se nađe na vratima raja.

Njihova priča je nadahnula i mnoge ljude koji žive u Holandiji i Belgiji i danas to postaje sve češća stvar.

Autor | V. Đurica

Najnoviji postovi